уторак, 10. децембар 2013.
EVOLUCIJSKA OSNOVA HOMOSEKSUALNOSTI
dm 3.12.2013
EVOLUCIJSKA OSNOVA HOMOSEKSUALNOSTI
Postoje objašnjenja da bi homoseksualnost mogla biti nusprodukt homosocijalnosti (istospolnog prijateljstva). Da bi među grupama ljudi, koje su imale zajednički zadatak ići u lov opstao dobar odnos i cilj bio izvršen, razvila se homoseksualnost s ciljem učvršćivanja prijateljstva, odnosno bolje emocionalne povezanost. To je imalo za posljedicu veću verovatnost pomaganja u nevoljama, a time i doprinosilo očuvanju vrste.
Drugo evolucijsko objašnjenje homoseksualnosti odnosi se na brigu za potomstvo. Kako je u kameno doba smrtnost bila velika, a o potomcima je ovisilo očuvanje vrste, pretpostavlja se da se homoseksualnost razvila kako bi ti pojedinci bez vlastitih potomaka doprinosili brizi za tuđu djecu, čime su im povećavali verovanost preživljavanja.
Oba ova evolucijska objašnjenja ovise o daljnjoj hipotezi, da bi homoseksualnost mogla biti nasledna osobina; koje se pitanje nastoji riješiti istraživanjem blizanaca - kako se i inače utvrđuju nasledna stanja. Prva takva provedena studija iz 1991. (Bailey i Pillard) je ukazala da bi verovatnost da su oba jednojajčana blizanca homoseksualna, bila znatno veća od one kod parova istospolnih dvojajčanih blizanaca. Tačnije, kod 52 % parova jednojajčanih blizanca u kojih je barem jedan brat homoseksualan, oba brata pokazuju homoseksualne sklonosti. Istovremeno to vredi za samo 22 % dvojajčanih parova blizanaca. Zaključak je bio da takvi nalazi ukazuju da je homoseksualnost u velikoj meri nasledna.
http://lgbtnovisadorganizacija.weebly.com/evolucijska-osnova-homoseksualnosti.html
EVOLUCIJSKA OSNOVA HOMOSEKSUALNOSTI
Postoje objašnjenja da bi homoseksualnost mogla biti nusprodukt homosocijalnosti (istospolnog prijateljstva). Da bi među grupama ljudi, koje su imale zajednički zadatak ići u lov opstao dobar odnos i cilj bio izvršen, razvila se homoseksualnost s ciljem učvršćivanja prijateljstva, odnosno bolje emocionalne povezanost. To je imalo za posljedicu veću verovatnost pomaganja u nevoljama, a time i doprinosilo očuvanju vrste.
Drugo evolucijsko objašnjenje homoseksualnosti odnosi se na brigu za potomstvo. Kako je u kameno doba smrtnost bila velika, a o potomcima je ovisilo očuvanje vrste, pretpostavlja se da se homoseksualnost razvila kako bi ti pojedinci bez vlastitih potomaka doprinosili brizi za tuđu djecu, čime su im povećavali verovanost preživljavanja.
Oba ova evolucijska objašnjenja ovise o daljnjoj hipotezi, da bi homoseksualnost mogla biti nasledna osobina; koje se pitanje nastoji riješiti istraživanjem blizanaca - kako se i inače utvrđuju nasledna stanja. Prva takva provedena studija iz 1991. (Bailey i Pillard) je ukazala da bi verovatnost da su oba jednojajčana blizanca homoseksualna, bila znatno veća od one kod parova istospolnih dvojajčanih blizanaca. Tačnije, kod 52 % parova jednojajčanih blizanca u kojih je barem jedan brat homoseksualan, oba brata pokazuju homoseksualne sklonosti. Istovremeno to vredi za samo 22 % dvojajčanih parova blizanaca. Zaključak je bio da takvi nalazi ukazuju da je homoseksualnost u velikoj meri nasledna.
http://lgbtnovisadorganizacija.weebly.com/evolucijska-osnova-homoseksualnosti.html
ALA SE NEKAD
„Sebičnost nije kada neko živi onako kako želi da živi, već je sebičnost kada neko drugome nalaže kako treba da živi“.
Irski pisac i „gay mučenik“ Oskar Vajld
Živimo u vremenu dramatičnih promena i tehničkih inovacija. Nikada ranije u istoriji za tako kratko vreme nije zabeležen tako galopirajući, naročito tehničko-tehnološki napredak. Današnjim generacijama život je nezamisliv bez mobilnog telefona, čiji modeli zastarevaju za pola godine, laptopa, interneta i drugih tehničkih dostignuća, koja su pre samo nekoliko decenija bila deo romana i filmova naučne fantastike. Za neke nove klince upoznavanje preko globalne internet mreže postalo je pravilo, pre nego izuzetak.
Novosadski radio 021 nedavno je sproveo istraživanje o tome kako se pripadnici gay populacije muvaju i upoznaju u vojvođanskom glavnom gradu. Iskustva koja su se čula u odgovorima bila su različita.
"Pa znaš kako, to sve prvo krene muvanjem na internetu, preko Fejsbuka. I onda se nastavi na mestima kao što je ovo. Novi Sad je prepun frendli mesta u kojima možeš da upoznaš ljude. Ja sam doživeo čak i da mi na strejt mestu muškarac pošalje piće, tako da nije nikakva frka. Štaviše, mislim da su u Novom Sadu gej muškarci mnogo opušteniji , nego strejt muškarci." – kaže dvadesetogodišnji David.
Dvadesetosmogodišnji Marko ukazuje na jedan drugi problem : "To je inače problem i gej i strejt ljudima. U Novom Sadu naročito. Svi se uglavnom gledaju i gledaju godinama i to je to. I onda kad se priđe, to je: "Izvini. žao mi je. Gledali smo se tri godine, ali to nije to". Idemo još tri godine neko drugo gledanje."
"Muvanje u gradu je totalan šit. Ne smeš biti ni lepa, ni lep, ni pametan, ni pametna, jer će te se ljudi uplašiti i u svakom slučaju, niko ti neće prići. U Novom Sadu, što se tiče gej tipova, muvanju se ne možeš nadati ukoliko si samosvestan, ako dobro izgledaš, ako znaš da sastaviš više od dve rečenice, jer se ostali tipovi u tom svetu pred takvim osobinama osećaju ugroženo i to je to." – reči su osamnaestogodišnjeg Borne.
Gay populacija uvek je imala svoje načine za upoznavanje i druženje. Svako vreme diktiralo je svoja pravila i načine ponašanja. U vreme kada nisu postojali ni gay kafići, ni klubovi , novosadska gay scena i homoseksualci družili su se po parkovima i u javnim toaletima. Kruzing, kako se naziva ova vrsta druženja , deo je gej tradicije svuda u svetu, pa i kod nas. Uprkos mnogim promenama, ova tradicija i dalje živi. U Novom Sadu još se prepričavaju doživljaji „Ajkule“, lika koji je zaslužan što je i danas ovaj „sport“ ostao u životu. '' Ajkula '' je dobio nadimak po specifičnom nosu, nalik ajkulinom, a o njegovim živopisnim doživljajima, nekom drugom prilikom.
Novosadska gay scena uvek imala je svoj specifičan žargon vezan za ovakva upoznavanja. Tako su parkovi nosili imena različitih fakulteta. Na primer , „Žurka na Poljoprivrednom fakultetu“ značila je dobru zabavu u Dunavskom parku. Park pored autobuske stanice bio je „Saobraćajni fakultet“, verovatno najprometnije gay mesto sa 24-ro časovnom „radnim vremenom“. Tu su se susretali ljudi različitih generacija iz različitih delova Vojvodine, ali i cele Jugoslavije,koje je put nanosio kroz Novi Sad. Autobuska stanica bila je nezaobilazno mesto, u njenom toaletu odmeravali su se muški ponosi i padao je sex na brzaka, s nogu. Pojava koje se mnogi iz nepoznatih razloga stide, ali koja je opstala i do danas. Tu su se sklapala i gay poznanstva, ali padala i prva gay neprijateljstva.
Leto je bilo najomiljenije godišnje doba gay populacije, jer je pružalo savršene prilike za sex pod vedrim nebom i upoznavanja pod žarkim suncem, koje raspaljuje i krv i maštu. Kamenjar je bio, a i danas je omiljeno gay sastajalište, gde ste mogli upoznati i na brzinu uživati u „grehu“. Nisu samo parkovi imali svoja žargonska imena. Karakterističnih pseudonima i nadimaka nisu bili pošteđeni ni gej likovi u međusobnoj komunikaciji. Imena su se dobijali po nekoj specifičnoj osobini, ili uglavnom seksualnoj navici. Na primer, starije generacija pamte Zuzu Alamaši, lika koji je u park dolazio posle klizanja, ili pak Anđelku Govedarević ,koja je uz pritupu facu imali i veliki ponos u svojim pantalonama. Neki su svoja umetnička, konspirativna imena dobijali po zanimanjima kojima su se bavili, poput Lotike, radnika u Lotou, itd. Tradicija davanja gay imena opstala je i do danas, ali sa mnogo zlobnijom konotacijom poput – Hodajući sifilis, Kurcožderka, Danče sponzorče, Dajkača, itd.
Homoseksualci tog vremena bili su svojevrsna avangarda sa svojim specifičnim načinom života i ukusom za modu i kulturna dešavanja. Oni su se sretali po pozorištima, baletskim i operskim predstavama, slušali klasiku i tako se izdvajali iz mase „strejtaša seljobera“. Bilo je to vreme dok Fahreta Jahić još uvek nije bila poznata kao Lepa Brena i dok je goste novosadskog hotela „Park“ zabavljala pevajući evergreen. Slušali su se šlageri, Klaus Nomi , Van der Graaf Generator, Peter Hammil , Genessise , Peter Gabriel , Fredy Mercuri , Yessovce ....Brain Storming, Jimmy Sommervila, Boy Georg , Georg Michael , M. Jacksona, Abba. Kućna okupljanja bila su retka, ali razuzdana. Žurke su bile luckaste i kičaste, često erotizovane i fetišizirane. U poređenju sa današnjim vremenom,to je zaista imalo jedan suštinski drugačiji kvalitet - Silikonske grudi i kratka pamet nisu bile „kulturni“ prestiž i obrazac ponašanja među gay populacijom. Današnje generacije na gay okupljanjima uglavnom sve svode na tračarenje i ogovaranja. Obično se ogovara ko je kako obučen, kako igra, ko je s kim bio, ko kakav krije, da li je aktivan ili pasivan itd. Deo odgovornosti za ovakvo duhovno siromaštvo je sigurno i na materijalnom siromaštvu, koje decenijama potresa celu populaciju, u tom smislu i domaća gay populacija deli sudbinu naroda kojem pripada.
Starije gay generacije pamte žurke i u Budimpešti i Segedinu, gde su gay Novosađani tradicionalno dočekivali Novu godinu. A omiljena zabava su bili, a i danas ostali, odlasci u javna kupatila i banje, gej raj za odmeravanje, upoznavanje i sex. Naravno, nije sve bilo bezbrižno. Među gay populacijom bilo je i policajaca, ali i policijskih doušnika. Bilo je tu i većih zverki i svi su oni doprineli da služba bezbednosti ima iscrpan dosije o svim homoseksualcima u Novom Sadu. Tako je 1987. godine ,posle jednog ubistva u glavnom gradu Vojvodine, napravljena do tada najveća racija ikad. Policija u roku od dve nedelje saslušala gotovo 2000 novosadskih homoseksualaca. Saslušanje je pokazalo da policija poseduje sve informacije o novosadskih homoseksualcima.
Zakonom upražnjavanje homoseksualnih sklonosti nije bilo kažnjivo u Vojvodini od 1978god , zvaničnih proganjanja u skladu sa tim nije bilo, što ne isključuje brojna, neformalna maltretiranja, diskirminaciju i progone. Uprkos tome, Novi Sad je ipak grad koji ima dugu tradiciju tolerancije prema različitostima, pa tako i prema LGBT populaciji. Ali ni onda, kao ni danas, ne može se reći da homofoije nije bilo. Homofobija nije bila toliko upečatljiva i vidljiva, ali ni LGBT populacija u to vreme nije bila toliko vidljiva. Roditelji su uglavnom ćutanjem sakrivali „grehe“ svoje dece. Skrivaju ih i danas, no gay populacija današnjice, u svetlu novog doba, sama sve više izlazi iz ormara i odbacuje teret krivice i stida, kojim su je decenijama sistematski opterećivali i sistem i društvo.
Mnogi svedoci minulog vremena govore kako je u odnosu na današnje vreme sve bilo daleko tolerantnije, . To se svakako može objasniti i drugačijim međuljudskim odnosima, koji su bili formirani u duhu jugoslovenskog mekog socijalizma i bratstva i jedinstva koje su homoseksualci umeli najbolje da neguju, kuju i pletu od intimnog života po parkovima, na kućnim zabavama, u javnim saunama, preko partijskih foruma do radnih akcija.
MK.
Irski pisac i „gay mučenik“ Oskar Vajld
Živimo u vremenu dramatičnih promena i tehničkih inovacija. Nikada ranije u istoriji za tako kratko vreme nije zabeležen tako galopirajući, naročito tehničko-tehnološki napredak. Današnjim generacijama život je nezamisliv bez mobilnog telefona, čiji modeli zastarevaju za pola godine, laptopa, interneta i drugih tehničkih dostignuća, koja su pre samo nekoliko decenija bila deo romana i filmova naučne fantastike. Za neke nove klince upoznavanje preko globalne internet mreže postalo je pravilo, pre nego izuzetak.
Novosadski radio 021 nedavno je sproveo istraživanje o tome kako se pripadnici gay populacije muvaju i upoznaju u vojvođanskom glavnom gradu. Iskustva koja su se čula u odgovorima bila su različita.
"Pa znaš kako, to sve prvo krene muvanjem na internetu, preko Fejsbuka. I onda se nastavi na mestima kao što je ovo. Novi Sad je prepun frendli mesta u kojima možeš da upoznaš ljude. Ja sam doživeo čak i da mi na strejt mestu muškarac pošalje piće, tako da nije nikakva frka. Štaviše, mislim da su u Novom Sadu gej muškarci mnogo opušteniji , nego strejt muškarci." – kaže dvadesetogodišnji David.
Dvadesetosmogodišnji Marko ukazuje na jedan drugi problem : "To je inače problem i gej i strejt ljudima. U Novom Sadu naročito. Svi se uglavnom gledaju i gledaju godinama i to je to. I onda kad se priđe, to je: "Izvini. žao mi je. Gledali smo se tri godine, ali to nije to". Idemo još tri godine neko drugo gledanje."
"Muvanje u gradu je totalan šit. Ne smeš biti ni lepa, ni lep, ni pametan, ni pametna, jer će te se ljudi uplašiti i u svakom slučaju, niko ti neće prići. U Novom Sadu, što se tiče gej tipova, muvanju se ne možeš nadati ukoliko si samosvestan, ako dobro izgledaš, ako znaš da sastaviš više od dve rečenice, jer se ostali tipovi u tom svetu pred takvim osobinama osećaju ugroženo i to je to." – reči su osamnaestogodišnjeg Borne.
Gay populacija uvek je imala svoje načine za upoznavanje i druženje. Svako vreme diktiralo je svoja pravila i načine ponašanja. U vreme kada nisu postojali ni gay kafići, ni klubovi , novosadska gay scena i homoseksualci družili su se po parkovima i u javnim toaletima. Kruzing, kako se naziva ova vrsta druženja , deo je gej tradicije svuda u svetu, pa i kod nas. Uprkos mnogim promenama, ova tradicija i dalje živi. U Novom Sadu još se prepričavaju doživljaji „Ajkule“, lika koji je zaslužan što je i danas ovaj „sport“ ostao u životu. '' Ajkula '' je dobio nadimak po specifičnom nosu, nalik ajkulinom, a o njegovim živopisnim doživljajima, nekom drugom prilikom.
Novosadska gay scena uvek imala je svoj specifičan žargon vezan za ovakva upoznavanja. Tako su parkovi nosili imena različitih fakulteta. Na primer , „Žurka na Poljoprivrednom fakultetu“ značila je dobru zabavu u Dunavskom parku. Park pored autobuske stanice bio je „Saobraćajni fakultet“, verovatno najprometnije gay mesto sa 24-ro časovnom „radnim vremenom“. Tu su se susretali ljudi različitih generacija iz različitih delova Vojvodine, ali i cele Jugoslavije,koje je put nanosio kroz Novi Sad. Autobuska stanica bila je nezaobilazno mesto, u njenom toaletu odmeravali su se muški ponosi i padao je sex na brzaka, s nogu. Pojava koje se mnogi iz nepoznatih razloga stide, ali koja je opstala i do danas. Tu su se sklapala i gay poznanstva, ali padala i prva gay neprijateljstva.
Leto je bilo najomiljenije godišnje doba gay populacije, jer je pružalo savršene prilike za sex pod vedrim nebom i upoznavanja pod žarkim suncem, koje raspaljuje i krv i maštu. Kamenjar je bio, a i danas je omiljeno gay sastajalište, gde ste mogli upoznati i na brzinu uživati u „grehu“. Nisu samo parkovi imali svoja žargonska imena. Karakterističnih pseudonima i nadimaka nisu bili pošteđeni ni gej likovi u međusobnoj komunikaciji. Imena su se dobijali po nekoj specifičnoj osobini, ili uglavnom seksualnoj navici. Na primer, starije generacija pamte Zuzu Alamaši, lika koji je u park dolazio posle klizanja, ili pak Anđelku Govedarević ,koja je uz pritupu facu imali i veliki ponos u svojim pantalonama. Neki su svoja umetnička, konspirativna imena dobijali po zanimanjima kojima su se bavili, poput Lotike, radnika u Lotou, itd. Tradicija davanja gay imena opstala je i do danas, ali sa mnogo zlobnijom konotacijom poput – Hodajući sifilis, Kurcožderka, Danče sponzorče, Dajkača, itd.
Homoseksualci tog vremena bili su svojevrsna avangarda sa svojim specifičnim načinom života i ukusom za modu i kulturna dešavanja. Oni su se sretali po pozorištima, baletskim i operskim predstavama, slušali klasiku i tako se izdvajali iz mase „strejtaša seljobera“. Bilo je to vreme dok Fahreta Jahić još uvek nije bila poznata kao Lepa Brena i dok je goste novosadskog hotela „Park“ zabavljala pevajući evergreen. Slušali su se šlageri, Klaus Nomi , Van der Graaf Generator, Peter Hammil , Genessise , Peter Gabriel , Fredy Mercuri , Yessovce ....Brain Storming, Jimmy Sommervila, Boy Georg , Georg Michael , M. Jacksona, Abba. Kućna okupljanja bila su retka, ali razuzdana. Žurke su bile luckaste i kičaste, često erotizovane i fetišizirane. U poređenju sa današnjim vremenom,to je zaista imalo jedan suštinski drugačiji kvalitet - Silikonske grudi i kratka pamet nisu bile „kulturni“ prestiž i obrazac ponašanja među gay populacijom. Današnje generacije na gay okupljanjima uglavnom sve svode na tračarenje i ogovaranja. Obično se ogovara ko je kako obučen, kako igra, ko je s kim bio, ko kakav krije, da li je aktivan ili pasivan itd. Deo odgovornosti za ovakvo duhovno siromaštvo je sigurno i na materijalnom siromaštvu, koje decenijama potresa celu populaciju, u tom smislu i domaća gay populacija deli sudbinu naroda kojem pripada.
Starije gay generacije pamte žurke i u Budimpešti i Segedinu, gde su gay Novosađani tradicionalno dočekivali Novu godinu. A omiljena zabava su bili, a i danas ostali, odlasci u javna kupatila i banje, gej raj za odmeravanje, upoznavanje i sex. Naravno, nije sve bilo bezbrižno. Među gay populacijom bilo je i policajaca, ali i policijskih doušnika. Bilo je tu i većih zverki i svi su oni doprineli da služba bezbednosti ima iscrpan dosije o svim homoseksualcima u Novom Sadu. Tako je 1987. godine ,posle jednog ubistva u glavnom gradu Vojvodine, napravljena do tada najveća racija ikad. Policija u roku od dve nedelje saslušala gotovo 2000 novosadskih homoseksualaca. Saslušanje je pokazalo da policija poseduje sve informacije o novosadskih homoseksualcima.
Zakonom upražnjavanje homoseksualnih sklonosti nije bilo kažnjivo u Vojvodini od 1978god , zvaničnih proganjanja u skladu sa tim nije bilo, što ne isključuje brojna, neformalna maltretiranja, diskirminaciju i progone. Uprkos tome, Novi Sad je ipak grad koji ima dugu tradiciju tolerancije prema različitostima, pa tako i prema LGBT populaciji. Ali ni onda, kao ni danas, ne može se reći da homofoije nije bilo. Homofobija nije bila toliko upečatljiva i vidljiva, ali ni LGBT populacija u to vreme nije bila toliko vidljiva. Roditelji su uglavnom ćutanjem sakrivali „grehe“ svoje dece. Skrivaju ih i danas, no gay populacija današnjice, u svetlu novog doba, sama sve više izlazi iz ormara i odbacuje teret krivice i stida, kojim su je decenijama sistematski opterećivali i sistem i društvo.
Mnogi svedoci minulog vremena govore kako je u odnosu na današnje vreme sve bilo daleko tolerantnije, . To se svakako može objasniti i drugačijim međuljudskim odnosima, koji su bili formirani u duhu jugoslovenskog mekog socijalizma i bratstva i jedinstva koje su homoseksualci umeli najbolje da neguju, kuju i pletu od intimnog života po parkovima, na kućnim zabavama, u javnim saunama, preko partijskih foruma do radnih akcija.
MK.
http://lgbtnovisadorganizacija.weebly.com/al-se-nekad-dobro.html
Пријавите се на:
Постови (Atom)